Proteklih dana je u medijima bilo dosta reči o studentskim protestima iz 68. godine. Tada su se studenti iz SFRJ priključili studentima iz drugih zapadoevropskih zemalja. Istoričar Predrag Marković ocenio je da su studentski protesti iz 1968. godine imali kosmopolitski karakter i nikada isto istorijsko vreme nije kucalo kao '68. godine, ali i da su ti protesti u tadašnjoj SFRJ imali veći intelektualni kapacitet nego u drugim zemljama, jer ih je podržala cela intelektualna elita.
Na ciklusu tribina kojima je Dom omladine Beograda obeležio četrdesetogodišnjicu protesta, ukazano je izmedju ostalog, i da je bivša Jugoslavija, kao i uvek u svetskoj politici, bila jedinstven slučaj. Studentski protesti u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani iznedrili su jednu generaciju koja ce zauvek ostati obeležena ucescem u tim dogadjajima, a koja je kasnije dala nemerljivi doprinos umetnosti i politici.
Bunt na ulici je uvek bio obeležen teatralnošću i karnevalskom atmosferom. Studentski protesti 1968. godine u Beogradu doneli su jednu novu atmosferu, koja je bila obeležena jasnom politikom ali i igrom reči i veštom dramaturgijom dogadjanja. Danas je od te politike teatra ostala jedino teatralizacija politike, a politička scena je nalik lošem pozorištu u kome su studnti samo statisti.
Da li je i danas vreme u kome studenti mogu da se izbore za svoja prava protestima? Činjenica je da su društvene okolnosti danas drugačije, kao i da je geopolitička situacija potpuno izmenjena. Svedoci smo da se svaki skup studenata ispolitizuje hteli to studenti ili ne, a uticaj političkih stranaka na dešavanja u sveri studentskog života više je nego očigledan. U tom svetlu se gubi suština protesta kao sredtva za ostvarenje ciljeva i ukazivanja na probleme. Malo je degutantno kada se na ”svesrpskom” mitingu protiv nezavisnosti Kosova pojave ljudi koji su predstavljeni kao studentski lideri i koji u zapaljivim govorima iznose stavove koji su primereniji liderima partija nego studenata, i to pod uslovom da ne ulazimo u postavljanje pitanja da li su to zaista stavovi studenata.
Dakle, na žalost možemo da zaključimo da se neće ponoviti varljivo leto ’68, odnosno da studenti u skorije vreme neće moći da se odupru izazovima i da će još dugo biti marionete u službi dnevne poltike, čast izuzecima. Na žalost, studenti u Srbiji nisu evoluirali od ’68, a pitanje je da li su i na tom nivou.
Autor:
Miodrag Dobrosavljević
koordinator resora za omladinsku politiku
Nakon niza istraživanja i organizovanih okruglih stolova, kao najčešdi problemi među mladima izdvajaju se problem nezaposlenosti i nemogudnost da sami donose odluke. U zavisnosti od proriteta i ambicija mladih razlikuju se i njihove potrebe. Jedno je sigurno, treba poboljšati položaj mladih u zemlji, što se može podstadi izradom dokumenta Nacionalna strategija za mlade. Naša zemlja je jedina u regionu koja do skora nije imala ovaj dokument. Nacionalna strategija za mlade obuhvata nekoliko ključnih oblasti, u okviru kojih bi trebalo da se poboljša položaj mladih ljudi, a to su: obrazovanje, zapošljavanje, bezbednost, socijalna pitanja, aktivizam, ekologija i slobodno vreme. Strategijom za mlade predviđeno je 11 opštih ciljeva, među kojima su podsticanje mladih na to da aktivno učestvuju u društvu, razvijanje saradnje među mladima i obezbeđenje uslova za učešde u donošenju odluka kroz održiv institucionalni okvir i izgrađivanje sistema informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima.
Ciljevima pripadaju i ostvarivanje prava na jednakost svih mladih u društvu i podsticanje i vrednovanje dostignuda mladih u raznim oblastima, kao i unapređenje mogudnosti za kvalitetno sprovođenje slobodnog vremena mladih i razvijanje sistema formalnog i neformalnog obrazovanja dostupnog svim mladima. Pored toga, predviđeno je i podsticanje i stimulisanje svih oblika zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih, unapređenje njihove bezbednosti i zdravlja, kao i osnaživanje mladih za inicijative i aktivnosti koje su u skladu sa ciljevima održivog razvoja. U izradi strategije, pored Ministarstva omladine i sporta, učestvovale su različite nevladine organizacije, podmladci političkih partija i studentske organizacije. Nikola Pucarevid, alumnista SUS-a, izajvio je medijima: Za naredni period bi bilo jako dragoceno ukoliko bi se što više mladih ljudi uključilo u proces izrade akcionog plana jer je to ključni nosilac sprovođenja strategije, da ne bi ostala mrtvo slovo na papiru. Bilo bi važno da budu uključeni u proces donošenja odluka, da prate šta se dešava, da se priključe okruglim stolovima, konferencijama, manifestacijama koje de se odvijati u narednom periodu.
Izradu i primenu strategije prati i kampanja "Zamisli život", a napravljene su brošure i istoimeni sajt ( www.zamislizivot.com ). Na njemu mladi mogu da se obaveste o ciljevima strategije, na koji način mogu da se uključe i šta se od njih očekuje. Ministarstvo omladine i sporta održalo je skup u Sava Centru povodom svečane prezentacije ovog dokumenta. Na skupu je usvojena konačna verzija Nacionalne strategije za mlade. Takođe, Snežana Samardžid-Markovid, ministarka omladine i sporta, uputila je Vladi ovaj dokument na usvajanje, i najavila da de, nakon što ta strategija bude usvojena, biti započeta izrada akcionog plana za njeno sprovođenje. Na ovom događaju upriličen je i sajam omladinskih organizacija. O SUS i NSM čitajte na sajtu ROP-a.
Ministarstvo omladine i sporta (MOS) je u Nacrtu Nacionalne strategije za mlade predvidelo formiranje krovne omladinske organizacije, Nacionalne omladinske organizacije (NOO). Ovo je značilo da će se ubrzati pripreme za stvaranje iste, koje teku već par godina. Koalicija mladih Srbije ima lidersku poziciju u ovim aktivnostima. Do skora je SUS imao nedefinisano članstvo u ovoj oranizaciji, tako da je jedna od prvih aktivnosti Resora za omladinsku politiku (ROP), nakon Skupštine SUS, bila da se reaktivira SUS-ovo članstvo u Koaliciji mladih. Na ovaj način bismo mogli da utičemo na stvaranje NOO.
Pored SUS, u stvaranju NOO učestvuju omladine političkih stra-naka, lokalne organizacije (poput Kabeze), te jedan broj organizacija za mlade. Stvaranje NOO je zaista dobra ideja, ali pitanje koje se nameće jeste, koja organizacija treba da „vodi glavnu reč“. Na stranu pristrasnost, jer smo svi mi SUS-ovci, SUS jeste jedna od najvećih mrežnih omladinskih organizacija u zemlji. Ako SUS-u ovo ne daje kredibilitet da bude lider u procesu stvaranja NOO, pitam se šta jednu organizaciju kvalifikuje kao „reprezentativnu“ organizaciju mladih.
Zaista ne želim da zvučim kao da smo samo mi dobri, a svi ostali ne valjaju, ali da smo uspešniji od dosta omladinskih organizacija u Srbiji govore naša dela. Meni je jasno da će se svaka organizacija truditi da „preslika“ svoj model orga-nizovnja na NOO, ili da stvori takav model, koji bi joj omogućio da na neki način kontroliše NOO. U tome ne vidim ništa sporno. Uostalom, i želja SUS jeste da u neku ruku nametne svoj uticaj u okviru NOO. Razlika jeste samo u tome što se motivi SUS razlikuju od motiva nekih učesnika u procesu stvaranja NOO. Usled ne učešća SUS u procesu stvaranja krovne organizacije mladih, naš uti-caj je daleko manji od onog kakav bi trebao da bude. Stoga, može se dogoditi da sve kvalitetne ideje koje dolaze od SUS neće biti uvažene, nadam se samo da ćemo uspeti da kao krajnje rešenje dobijemo NOO koja će raditi u korist i za mlade iz Srbije. Ovo je, verujem, jedini motiv koji pokreće nas SUS-ovce u ovoj priči. Ne sumnjam u motive drugih, ali se plašim da se, usled sujete pojedinih ljudi iz nekih organizacija, sve ne završi samo stvaranjem lokalnih omladinskih organizacija.
Lokalne omladinske organizacije bez potpore sa nacionalnog nivoa mogu postati „lak plen“ lokalnh moćnika. U ovakvoj situaciji lokalne omladinske organizacije ne bi imale mnogo veću ulogu od sredstva kontrole omladine te u vreme predizbornih kampanja „kupovine“ omla-dinskog glasačkog tela... No, vreme će pokazati, a meni ostaje da se nadam da neću biti u pravu...